уторак, јануар 23, 2018
image НАРОДНА БИБЛИОТЕКА АРИЉЕ

Погледајте наш албум са сликама.

Деветнаеста Смотра уметника аматера

Датум креирања 30 октобар 2017

 “Отварање XIX Смотре ликовног стваралаштва аматера Златиборског округа”

Градска галерија ће 3. новембра у 18 сати отворити врата деветнаестој Смотри сликара аматера Златиборског округа коју организује  Народна библиотека Ариље. Као једина установа културе у нашој општини, Библиотека даје подршку културном деловању књижевних и уметничких аматерских удружења.

Ове године на Смотри ће бити изложено 56 радова од 34 аутора који долазе из : Ариља, Пожеге, Нове Вароши, Чајетине, Ужица, Бајине Баште, Сјенице и Пријепоља.

Селекциона комисија у саставу :магистар сликарства Обрад Јовановић ,у својству председника, и академски сликари Љубивоје Јовановић и Марија Ђорђевић, чланови, прегледали су све приспеле радове, оценили их и најбољима доделили награде и похвале. Имена награђених аутора биће саопштена на отварању Смотре када ће им бити уручене и пригодне награде.

Поред аутора на које је ариљска публика већ навикла, ове године учесници Смотре су и нови аутори који први пут излажу.

Народа библиотека Вас позива да проведете пријатно вече и присуствујете Отварању смотре .

Опширније: Деветнаеста Смотра уметника аматера

Откачене труднице

Датум креирања 20 октобар 2017

 “Откачене труднице”

Опширније: Откачене труднице

Интервју са Миљом Вуковић

Датум креирања 19 октобар 2017

  “Путујућа изложба речи - разговор Србије са самом собом”

О концепту изложбе речи која је тренутно актуелна у Градској галерији, разговарали смо са Миљом Вуковић, ауторком пројекта.

Да ли је за ове три године, колико пројекат траје, испунио Ваша очекивања?

Ово је једна од ретких ствари у мом животу, али и нама као Удружењу. Слободно могу рећи да је у потпуности испунио наша очекивања. Нешто што је била идеја када смо кренули да радимо, је оног тренутка када смо поставили цераде и отворили изложбу, било јасно да се то десило, да је испунио наша очекивања, а и сусрет са публиком је то потврдио.

Наша идеја је била да направимо изложбу на којој ћемо приказати речи, на којој има преко 1000 речи, што представља мали избор речи из српског језика. Нама је то био циљ, као и да људи посете изложбу и схвате проблем да уколико не будемо стварали нове речи, такав језик је мртав језик . Ми смо кроз ову изложбу желели да покажемо богатство нашег језика па смо приказали колико назива имамо за одређене појмове. Погледајте само колико назива имамо за овцу, крушку , јабуку... То вам је као у џезу када музичару задате једну тему, а он употреби своје музичко умеће и онда добијете низ музичких варијација на задату тему. И овде је тако. Можете да видите како изгледа „мајсторски“ српски језик коме није проблем да једној теми приђе са сто страна, да изварира, што је заиста право задовољство. Идеја је била да прикажемо ове речи и илустрације које њих прате тако да изложба функционише као једна машина , да посетилац изађе са осећајем задовољства и једне нове , освежене блискости сопственог односа са језиком који говори. Мислим да изложба причињава велико задовољство градовима у којима гостујемо по Србији.

Ко представља циљну групу, коме је изложба намењена?

Изложба је намењена најширој публици на различите начине, свакоме ко чита и пише. Када је реч о младима, мислим да размера проблема који имамо још није видљива и да ће нас сачекати историјски врло брзо, када ће се видети да имамо генерацију која је одрасла на пиктографском језику који је по много чему далеко сиромашнији . Он не говори само о томе да неко не уме да изрази унутрашњи свет који има , већ да је његов унутрашњи свет осиромашен, а то је алармантно.

Ова изложба не циља у првом реду на млађу публику, зато што мислим да одрасли људи у овом тренутку имају одговорност да покажу да им је на првом месту језик и култура. На младима је да науче да заволе музику српског језика, да то осете и створе неку нову реч, а ми одрасли да се подсетимо одговорности коју имамо, да то чувамо и преносимо, и наравно, радимо на језику.

Изложба је заснована на истраживању, колико је она богатија речима после изложби које сте до сада приредили?

Кренули смо од хиљаду и нешто речи, и у сваком граду где смо били добили смо око стотину нових речи које ћемо уврстити у селекцију. Мени је јако занимљив тај дијалог , и још увек на то гледам као на неку представу чији крај још не знам, у којој постоји заплет тако што Србија разговара сама са собом. Шта је то што је дао Београд, шта стиже из Тршића, такође речи добијене овде нису само речи из Ариља, све то представља разговор Србије са самом собом. Шта је то што људи осећају као занимљиву и посебну реч, пошто је то субјективна ствар ?

Ваш пројекат је на почетку подржало Министарство културе, до када ће трајати?

Искрено, колико ми у Удружењу Ин Акт издржимо да га радимо. Министарство јесте подржало пројекат и захваљујући томе имамо ове цераде са словима и илустрације , али ми радимо без хонорара и чак сами финансирамо неке од наших активности. Што се тиче изложбе речи волели бисмо да она изађе и изван оквира Србије и посетимо још неке градове, а крајњи циљ нам је изложба у дијаспори првенствено у Чикагу јер мислимо да би ова изложба за наше људе који тамо живе била мелем.

Опширније: Интервју са Миљом Вуковић

"Краљевски топ" приказан у Ариљу

Датум креирања 18 октобар 2017

  “"Краљевски топ" расветљава битан период српске историје”

Пројекцију филма „Краљевски топ – Историја српске круне“ видела је и ариљска публика. Ово документарно – историјско остварење редитеља Велимира  Стојановића je награђено као и неколико његових претходних документарних остварења.

Госте и публику је поздравила директорка Народне библиотеке  Јелисавета Лазић, нагласивши да ће овај филм пружити публици више информација које ће допринети њиховом бољем упознавању друштвено – историјских прилика у нашој земљи у прошлости, и да га одгледају са пажњом. Након пројекције, гост вечери Велимир Стојановић, обратио се публици који је између осталог рекао: „Пројекције филма смо до сада одржали у шеснаест градова широм Србије, и драго ми је што га је и публика у Ариљу вечерас видела. Повод да снимимо овај филм је две стотине година од смрти Вожда Карађорђа. Желели смо да на овај начин подсетимо млађе генерације, а и оне нешто старије, на тај изузетно важан период наше историје. Архивску грађу сакупљали смо скоро три године, а филм који траје 45 минута почели смо да радимо у јуну прошле године. "

Опширније: "Краљевски топ" приказан у Ариљу

ПРЕТРАГА САЈТА

АКТИВНИ КОРИСНИЦИ

Ко је на мрежи: 3 гостију и нема пријављених чланова

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Погледајте издавачку делатност Народне библиотеке Ариље

АМАТЕРСКА ДРУШТВА

Погледајте аматерска друштва: КУД, Певачи, Хор

Филмски програм

Погледајте филмски програм у нашем биоскопу.

Репертоар

Јавне набавке

Погледајте јавне набавке Народне библиотеке Ариље.

Јавне набавке