уторак, јануар 23, 2018
image НАРОДНА БИБЛИОТЕКА АРИЉЕ

Погледајте наш албум са сликама.

Интервју са Добрилом Ненадићем

Датум креирања 01 септембар 2017

 “Четрдесет година "Доротеја"”

С. Јовашевић: Поводом 40 година од првог издања, београдска издавачка кућа „Лагуна”, објавила је ново издање Вашег романа „Доротеј”. Имајући у виду Ваше целокупно стваралаштво, како сада гледате на овај изузетан успех свог романа првенца, који је доживео шеснаест издања, објављен је на неколико језика, био је у години 1978. најчитанија књига на нашим просторима, по њему је снимљен истоимени филм у режији Здравка Велимировића,  а Жељко Хубач је по његовим мотивима написао драму „Копље” која је изведена у режији Даријана Михаиловића...

Д. Ненадић: Догодило се. Ни сам не знам како, а није било лако, ово испаде као нека рима а било је заиста веома тешко и компликовано док се та књига није по­јавила у свом црном руху у које ју је оденуо Богдан Кршић, дизајнер, као уос­талом и све друге из те едиције Удружених издавача. Не бих улазио у детаље, то остављам неком другом кога би евентуално занимала ова епи­зода а поготово суморно време у коме се то дешавало. Тешкоће да изађе има­ла је и друга моја књига „Деспот и жртва” која је иначе по броју приз­нања и награда надмашила „Доротеја”. Како то да објасним? То је изгледа правило ових простора. Чим се појави нешто вансеријски, истог часа се ог­ласи аларм за узбуну и опасност.

С. Јовашевић: У свим Вашим романима, како примећују критичари „увек је више ка­зано него што је написано”, захваљујући лепоти језика и Вашем спи­сатељском мајсторству. Колико је важно да писац чува и негује свој језик пош­то смо сведоци његовог свакодневног кварења у времену у којем жи­вимо?

Д. Ненадић:  Језик је једини алат којим се писац служи па је тако природно и нормал­но да га негује и богати увођењем нових речи јер на тај начин увећава и сво­је моћи изражавања и уверљивост свога приповедања. Народ је једини тво­рац језика, барем тако се каже мада је мени много ближе оно ста­новиште да у таквим стварима нема групног, колективног, тимског постиг­нућа, увек је у питању само неки виспрени појединац који је измислио у тре­нутку надахнућа неку реч, песму, изреку, загонетку, шалу, и сличне тво­ревине. Беше то у нека времена када нико није марио да заштити своје ау­торско право, аутор можда и није знао да чита и пише или  просто није имао где да то објави тако да своме имену прикачи и своје дело, па се то после проширило од уста до уста и постало колективно народно дело. Па и дан данас накнадно сазнајемо да је нека песма за коју се мислило да је из­ворна народна, у ствари композиција неког појединца. Језик је иначе феномен своје врсте, жив, пркосан, бунтован, увек у искораку и испаду. Из тога кључалог лонца писац захвата по некој својој мери и своме нахођењу, привилегован мимо свих других који морају да се држе строгог канона писмености. Под  изговором да је за њега једини закон коме се безусловно покорава његова сопствена творевина, може да сасвим занемари правопис. Тако су мене пропустили да ме урнишу јер сам у роману „Време кокошки” користио она два црногорска слова.

С. Јовашевић: Када ће се појавити Ваша нова књижевна дела, „Бекство из раја” и „Жар птица”?

Д. Ненадић: На ово питање било би ми лакше да одговорим да је овде реч о краћим формама као што су афоризми или хаику поезија али пошто се ради о романима, сложеној и захтевној књижевној врсти чије се рађање каткад протеже на дуго време које се годинама мери, било би неозбиљно када бих било шта одређено изговорио. Не, ја се заиста не бих усудио да се мешам у божји домен, ми не располажемо својим временом, ни прошлим ни садашњим ни будућим. Биће када буде и ако буде.

Опширније: Интервју са Добрилом Ненадићем

Утисци са изложбе "Покрети и портрети"

Датум креирања 01 септембар 2017

 “Отворена изложба Центра за ликовно образовање "Шуматовачка"”

Представљајући публици ову изложбу, директорка Народне библиотеке Ариље, Јелисавета Лазић је истакла важност сарадње са другим установама културе, у овом случају са културно – образовном установом која подразумева и размену знања од искуснијих колега. Као плод ове сарадње публици у малом месту је пружена прилика да види дела значајних уметника попут Милана Маринковића Цила, Уроша Ђурића,Зорана Поповића, Мирзе Дедића, Момчила Мома Антоновића, Коче Огњеновића, Александра Бранковића, Александра Пантића, Драгане Лађевац Бркић, Филипа Трнавца, Јелене Петровић, Југослава Влаховића,Љиљане Шуњеварић, Марије Ракочевић Цвијанов, Марије Драгојловић, Марте Ђекић, Михаела Милутиновића, Милана Тепавца Тарина ,мр Милице Стојковић...

Отварајући изложбу , директорка је поред осталог истакла: „Желели смо да нашој публици приуштимо изложбу каква је доступна публици у већим срединама, посебно имајући у виду њен значај. Поред тога, ово је уједно и лепа презентација рада Центра за ликовно образовање –Шуматовачка, у нашем граду, која је за седамдесет година постојања и рада омогућавала да генерације младих људи стичу и усвајају знања из ликовне уметности.“

Отварању изложбе „Покрети и портрети“ присуствовао је директор Центра за ликовно образовање, мр Драган Кићовић који се том приликом обратио ариљској ликовној публици:

Поштовани пријатељи и гости,

Желим да вас испред Центра за ликовно образовање поздравим и захвалим што присуствујете отварању изложбе "Покрети и портрети",  која је остварена у сарадњи са вашом Галеријом.

Наравно користим прилику да се захвалим Секретаријату за културу Града Београда и Министарству културе и информисања Републике Србије, без чије помоћи и свесрдног подстицаја не би могли да на ваљан начин остваримо наше планове.

Пре него што вас ближе упознам са делима која су изложена, желим да вам , у кратким цртама,  приближим  Центар - или како нас популарно зову Шуматовачка. Историја  Центра као установе  културе од посебног значаја за Град Београд,  датира од давне 1948.године, под називом Курс цртања и вајања и, од тада развија специфичне и напредне поступке у области уметничке педагогије. Поред полазника који у  Шуматовачку долазе да би се припремили за даље студије на уметничким факултетима, доступна је свима који имају жељу  да унапреде своју уметничку вештину и изграде своја теориjска и практична знања.

Овом приликом, рећи ћу вам о идеји коју  Шуматовачка у последњих неколико године гради, а састоји се од жеље да своја уметничка дела која има у својој Збирци,  излаже у малим срединама и тиме покаже савремену ликовну сцену - што је иначе била привилегија великих градова.  Ово није демагошко промишљање, већ потреба да се ширина уметничких идеја доведе  пред публику, која нема честе прилике и увиде у поетику савременог ликовног језика.

Збирка је настала на неколико начина. Већина аутора у Збирци Шуматовачке су некада били полазници различитих курсева у Центру за ликовно образовање и поклањали су своја дела Центру.Други облик ширења Збирке је путем пројектног откупа од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Шуматовачка има и свој Врт скулптуре, који поред уметничког и материјалног значаја представља и простор за презентацију и креирање уметничких садржаја и има капацитет за место идентификације и окупљања младих, не само у крају у коме се Центар налази (Врачар), већ и шире, имајући у виду богату историју ове установе.

Шуматовачка  представља установу културе која већ седам деценија оправдано заузима високо место када је реч о уметничком образовању. Шуматовачка ће се и даље старати да  створи услови за очување јединственог симбола културе града а и земље у целини,а створени су услови за континуитет њеног деловања као и ширење и увећање утицаја,  који кроз своју делатност остварује пре свега, према младима али и заједници у целини.

И на крају, да се захвалим граду Ариљу што су нас срдачно дочекали, а г-ђи Јелисавети Лазић да одам признање на стручно  представљену  изложбу Портрети и покрети. И да додам,ово је само мали покрет за шире присуство Шуматовачке у вашој средини који ће се наставити и убудуће.

У септембру у Градској галерији

Датум креирања 25 август 2017

 “Изложба "Покрети и портрети" у Градској галерији у Ариљу”

Народна библиотека Ариље Вас позива на отварање изложбе дела из уметничке колекције Центра за ликовно образовање – Шуматовачка из Београда под називом „Покрети и портрети“. Отварање изложбе ће бити у четвртак, 31. августа у 19 сати у Градској галерији у Ариљу.

Избор радова на овој изложби представља оно шта се тренутно дешава на савременој уметничкој сцени са портретом, као једним од значајних мотива у ликовној уметности.

На изложби је кроз различите медије изражавања представљен, пре свега, човек савременог доба који током једног дана једе, спава, седи, ради, дружи се итд. Кроз те фазе током дана пролази и посматрач на изложби, који се може препознати у самим делима. Жеља нам је да поред естетског, посматрач изложене радове доживи и на емотивном нивоу.

Колекција Центра за ликовно образовање Шуматовачка настала је 2010. године са идејом да окупи радове, како аутора из земље, тако и аутора из иностранства. Колекција за сада броји више од 130 радова различитих аутора.

Опширније: У септембру у Градској галерији

Утисци са Ликовне колоније 2017.

Датум креирања 21 август 2017

  “Утисци учесника овогодишње Ликовне колоније у организацији Народне библиотеке Ариље”

Народна библиотека Ариље је ове године организовала Ликовну колонију на којој је шест сликара из Србије и региона стварало уметничка дела на подручју нашег града. Према плану, колонија је требало да се одвија у просторијама Градске галерије, међутим у периоду одржавања колоније, од 02. до 08. августа због изузетно високих температура услови које пружа Галерија нису били адекватни за рад уметника па је рад на отвореном био најповољније решење које је свима одговарало.

Сви учесници колоније презадовољни су организацијом и пријемом домаћина, одушевљени амбијентом у коме су радили, дружили се и стекли нова пријатељства због чега су изразили жељу да поново буду учесници на некој од будућих сликарских колонија у нашем граду.

Опширније: Утисци са Ликовне колоније 2017.

ПРЕТРАГА САЈТА

АКТИВНИ КОРИСНИЦИ

Ко је на мрежи: 6 гостију и нема пријављених чланова

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Погледајте издавачку делатност Народне библиотеке Ариље

АМАТЕРСКА ДРУШТВА

Погледајте аматерска друштва: КУД, Певачи, Хор

Филмски програм

Погледајте филмски програм у нашем биоскопу.

Репертоар

Јавне набавке

Погледајте јавне набавке Народне библиотеке Ариље.

Јавне набавке